IQ TEST

IQ TEST-Sta je IQ?
m-stream Live Video Chat
Last Promo Videos
Black Boys 3gp Video
-----
international download
Hard Videos
Anal Hot Videos
Sweden, United States Hot Girls

-----

IQ TEST
Sta je IQ?

Test je sredstvo kojim se meri jedan fragment ponasanja, a kolicnik inteligencije (IQ - inteligence quotient) predstavlja odnos izmedju skora (rezultata) koji ispitanik postize na odredjenom testu inteligencije i skora koji postize prosecna osoba istog kalendarskog uzrasta na istom testu, kada su oba skora izrazena istim nacinom obelezavanja.

Objasnjenje fenomena inteligencije zahtevalo bi puno prostora. Postoje psihometrijske metode za odredivanje koeficijenta, kao i razni kriterijumi koje se uzimaju u obzir kada se vrsi merenje. Grubo receno koeficijent inteligencije predstavlja kolicnik vasih sposobnosti prikazanih na testu i zivotne dobi.

Rec inteligencija potice od latinske reci inteligere i znaci razumeti, shvatiti. Postoje mnoge definicije inteligencije koje za sada ne definisu precizno inteligenciju kao psihicku funkciju. Mnogi autori se razilaze cak u razumevanju sustine procesa inteligencije. Jedni definisu da je inteligencija sposobnost resavanja novih problema i snalazenje u novonastalim situacijama, dok drugi pak smatraju da inteligencija obuhvata sposobnost apstraktnog razmisljanja, razumevanje uzroka i posledica nekog problema, sposobnost razlikovanja bitnog od nebitnog, sposobnost ucenja i prilogodjavanja nekom zadatom cilju. Poneki autori se skoncentrisu na sposobnost lakog i brzog ucenja i sposobnost sticanja novih sposobnosti.

Ako se pokusa razvrstavanje razlicitih shvatanja inteligencije, onda bi se moglo uociti nekoliko aspekta definisanja inteligencije, koji obuhvataju sledece osobine licnosti:
moc brzine adaptacije na postojece i novonastale uslove
moc brzog i lakog ucenja
moc apstraktnog misljenja
moc brzine osetljivosti za zadati problem
racunske operacije i shvatanje matematickog problema
sposobnost koriscenja reci prilikom govora i pisanja, razumevanje ideja moc globalne sposobnosti osobe ukljucujuci svrsihodnu primenu svih napred navedenih sposobnosti.

Procenjivanje inteligencije

U procenjivanju inteligencije kao slozene psihicke funkcije uzimaju se u obzir opsta sposobnost licnosti (G-faktor ili generalni faktor) i mnoge narocite sposobnosti (S-faktori ili specificni faktori). Inteligencija se ne odredjuje samo na osnovu izrazite karakteristike jedne odredjene sposobnosti, ako druge opste sposobnosti nisu prisutne. Tada se obicno govori npr. o prosecnoj inteligenciji sa posebnom nadarenoscu za neku odredjenu sposobnost. U ovakvim slucajevima se neretko srece nesto niza inteligencija, nego sto bi se mozda cak ocekivalo. Ovakvo razmatranje podelom na glavni i na specificne faktore koji odredjuju inteligentnost osobe nailazi na kritike autora koji se zalazu za multifaktorijalnu teoriju inteligencije, koja u obzir uzima sve relevantne sposbnosti.

Za procese inteligencije potrebno je funkcionisanje i drugih psihickih funkcija, kao sto su svest, opazanje, misljenje, pamcenje, koje su neophodne za normalno odvijanje procesa inteligencije.

Po teoriji o nasledju razmatra se genetska uslovljenost u razvoju inteligencije. Pritom se navodi veliki znacaj cinilaca sredine koji aktiviraju genetsko nasledje i potom razvijaju inteligenciju do stepena odredjenog u genetskom kodu jedinke. Do ovih shvatanja doslo se dugogodisnjim proucavanjem razvoja inteligencije kod blizanaca koji su ziveli u razlicitim sredinama zajedno ili odvojeno.

Vreme u kojem se razvija inteligencija je predmet rasprave i neslaganja medju mnogim istrazivacima. Dok jedni tvrde da se inteligencija razvija do 15-16 godine, drugi smatraju da se procesi razvoja privode kraju oko 24-25 godine zivota. Ima autora koji su stanovista da se inteligencija, a narocito kod pojedinih osoba, razvija cak i posle 50. godine zivota.

Merenje inteligencije

Merenje inteligencije se vrsi primenom testova inteligencije prilagodjenih za odredjeni uzrast i populaciju i spada u domen rada psihologa. Rezultat testa je Kolicnik inteligencije (IQ-Inteligentiae Quotient) koji se dobija deljenjem umne (mentalne) starosti dobivene testom (u mesecima) i dobne ili kalendarske starosti (u mesecima). Da bi se dobio praktican broj, dobijeni rezultat se pomnozi sa brojem 100.

IQ = Mentalna Starost(meseci) : Kalendarska Starost(meseci) x 100

Ako je recimo testom postignuta mentalna starost od 54 meseci a dete je staro 7 godina (ili 84 meseci), onda je njegov trenutni razvoj inteligencije na nivou deteta od 4,5 godine (54 meseci podeljeno sa 12 meseci, to iznosi cetiri i po godine). IQ bi iznosio 54 : 84 x 100 = 64,3. Imajuci u vidu da se inteligencija jos nalazi u fazi razvoja, konacan rezultat ce naravno izgledati drugacije.

U zavisnosti od vrednosti IQ, visina inteligencije se moze podeliti na nekoliko grupa:
Veoma visoka inteligencija ili genijalci (IQ je visi od 120)
Visoka ineteligencija (IQ je izmedju 111-120)
Prosecna inteligencija (IQ je izmedju 90-110)
Fizioloski tupi (IQ je izmedju 70-89)

Prisustvo poremecaja inteligencije sa vrednostima IQ manjim od 70 od rodjenja, ili ako su ti poremecaji nastali tokom razvoja inteligencije, onda se radi o mentalnoj retardaciji (oligofrenija, du�evna-mentalna zaostalost, slaboumnost), koja se dalje deli:
Laka dusevna zaostalost ili debilnost (IQ je izmedju 50-69)
Umerena dusevna zaostalost ili laksa imbecilnost (IQ je izmedju 35-49)
Teska dusevna zaostalost (IQ je izmedju 20-34)
Duboka dusevna zaostalost ili idiotija (IQ je ispod 20)

Ako je ostecenje inteligencije nastalo kasnije kada je vec inteligencija razvijena, onda se radi o demencijama.

Kako se meri inteligencija?

Prvi instrument namenjen proucavanju kompleksnih mentalnih funkcija konstruisao je 1905. godine Binet, i to za potrebe izdvajanja dece koja usled zastoja u mentalnom razvoju ne mogu da prate normalnu skolsku nastavu. Prvih deset godina posle objavljivanja, Binetov test i njemu slicna sredstva koriscena su prvenstveno za ispitivanje dece ili umno zaostalih. Binet je standardizovao svoju skalu inteligencije samo do petnaeste godine starosti. Prakticari su, medjutim, uvideli da se testovi inteligencije mogu upotrebljavati i za odrasle (najpre je to bila populacija kaznenih zavoda i psihijatrijskih klinika). Tek 1917. godine, kada je americka armija angazovala psihologe da bi joj pomogli pri klasifikaciji regruta, doslo je do sire upotrebe testova inteligencije u ispitivanju odraslih. Rat sa svojim potrebama za masovnim testiranjem doprineo je konstrukciji novih testova inteligencije koji su se mogli zadavati grupno ...

IQ TEST

Napomena: da bi rezultat bio korektan potrebno ga je uraditi samo jednom!
IQ Test dostupan je samo sa PC-a.

« zabava